Na današnji dan 1928. godine pronađen je penicilin. Ova grupa antibiotika nastalih iz buđi, spasio je milione života od tada do danas.
Penicillin je prvi medikament koji se pokazao kao efikasan kod bakterijskih infekcija kao što su streptokoke i stafilokoke. I danas je u širokoj primeni za razne bakterijske infekcije uprkos činjenici da su mnoge bakterije postale otporne usled preteranog korišćenja antibiotika.
Većina penicilina koja je u u kliničkoj upotrebi u savremenoj medicini dobija se od prirodno proizvedenih penicilina. Otkriven je veliki broj takvih penicilina, ali samo su dva u kliničkoj upotrebi: penicillin G (intravenozna upotreba) i penicillin V (oralna upotreba).
Kako vikipedija navodi, oko 10% svetskog stanovništva je alergično na penicillin, ali samo kod 0,03% ljudi ima ozbiljnije komplikacije nakon korišćenja penicilina. Takođe, savremena medicina razlikuje nekoliko polusintetičkih penicillina koji se pokazali efikasni u borbi protiv širokog spektra bakterija.
O samom otkriću penicilina postoji nekoliko različitih teorija. Još su stare kulture kroz istoriju bile dobro upoznate sa lekovitim dejstvima pojedinih gljivica, pa su se lekovite biljke i pojedine plesni koristile kod previjanja rana da spreče ili zaustave razvoj infekcija. Najprihvaćenija teorija o nastanku penicilina jeste da je otkriven 1928. godine i da je za njegov pronalazak zaslužan škotski naučnik Aleksandar Fleming. Dve godine kasnije njegov student Sesil Džordž Pejn prvi je uspešno upotrebio penicillin u borbi protiv infekcije oka. Pročišćena komponenta penicillin F izolovana je 1940. godine na Univerzitetu u Oksfordu.
Za ovo otkriće Fleming je 1945. dobio Nobelovu nagradu za medicinu zajedno sa još dva naučnika koji su penicilin dodatno unapredili za korišćenje u medicinske svrhe. Fleming je, naime, tokom uobičajenog laboratorijskog rada primetio da je jedna Petrijeva šolja sa kulturom stafilokoka znatno svetlija od drugih usled pojave buđi. Odatle je Fleming uspeo da izoluje čistu kulturu gljivice i nazvao je Penicillium notatum.
Dodatnim istraživanjima u narednih par decenija došlo se do jasnih dokaza da Penicillium notatum ima jako antibakterijsko dejstvo. Zahvaljujući ovom pronalasku spašeni su milioni života od tada pa sve do danas.