Proces uzgoja i gajenje lekovitih pečurki kod nas nije dovoljno istražen, ali je veoma cenjen posao u svetu. Kod mnogih ljudi je prisutan i strah od pečurki (mikofobija), tako da je dobro upoznati se sa retkim i nedovoljno poznatim vrstama pečurki i njihovim lekovitim i hranljivim svojstvima.
Proizvodnja lekovitih pečurki relativno je jednostavna. Potražnja je sve veća, pa ljudi polako napuštaju “stalni” posao i posvećuju se ovom poslu. Čak i iskusni voćari usled povećane potražnje postepeno prelaze u ovaj posao sa lekovitim pečurkama.
Koja su početna ulaganja?
Za komercijalno gajenje pečuraka na veliko stručnjaci procenjuju da je potrebno početno ulaganje od nekih tri do četiri hiljade evra. Pored novca potrebno je obezbediti:
- prostor od najmanje 70 m2 (dovoljno da može da stane hiljadu vreća);
- zatim isto toliko prostora za prorast džakova;
- poseban prostor za dalju obradu pečurke i eventualnu pripremu lekovitih tinktura.
Pored toga, za sirovine je potrebno izdvojiti oko 500 evra mesečno. Nakon sejanja, za berbu je potrebno sačekati između mesec dana i četiri meseca, u zavisnosti od vrste pečurki.
Prodajom tinktura i svežih pečurki obezbeđuju se sredstva za dalju proizvodnju. U gajilišta mogu da se ubace i komercijalne jestive pečurake, najčešće su to bukovača i kraljevska bukovača.
Kako pečurke doprinose očuvanju zdravlja čoveka?
Obično ljudi krenu da uzgajaju lekovite pečurke jer vole prirodu ili su radoznali. Pečurke liče na biljke, ali nemaju hlorofil i ne vrše fotosintezu. Dišu poput ljudi i životinja udišući kiseonik, a izdišući ugljen-moonksid. Ćelije gljiva imaju pigment melanin kao ljudi i životinje i, poput insekata, imaju zidove od hitina.
Pečurke povezuju biljni svet preko micelijuma, one razlažu organske materije tako što trule biljke pretvaraju u plodnu zemlju. Na taj način čiste prirodu i proizvode materije. Da bi opstale, imaju razvijen jednistven odbrambeni sistem sastavljen od slobodnih radikala i toksina, pa i ljudi i životinje koji jedu pečurke, čiste svoj organizam.
Koje vrste pečurki su lekovite i isplative za gajenje?
Stručnjaci preporučuju nekoliko vrsta:
- ćuranov rep (Trametes vericolor)
To je pečurka snežno bele boje, raste u obliku iglice, veoma je ukusna i lekovita. Japanski naučnici zovu je “imunološkom bombom” jer brzo podiže imuni sistem, i „gljivom 21. veka“ zbog odličnog dejstva kod bolesti nervnog sistema. Potrebno je oko dva meseca od setve do berbe.
- reiši (Ganodermu lucidum)
Reiši ili “gljiva besmrtnosti” kako je zovu Kinezi, veoma je hranjiva i lekovita. Može da se bere dva i po meseca nakon sejanja.
- lavlja griva (Hericium erinaceus)
U kombinaciji u sa reiši gljivom zovu je i “pametni lek” zbog poboljšanja rada nervnog sistema. Dobra je kod lečenja depresija i nervoze. Već mesec dana nakon setve može da se bere i koristi u ishrani.
Kod nas se uzgajaju i Cordiceps militaris i šitake (Lentinula edodes).
Proizvodnja tinktura od lekovitih pečurki
Proizvodnja tinktura i pravljenje čajeva od lekovitih gljiva jednostavan je proces. Mogu vrlo lako da se naprave i kod kuće.
Ukratko: pečurke se suše, melju, potapaju u alkohol i vodu. Nakon šest nedelja izdvajaju lekoviti sastojci koji se inače ne mogu rastvoriti u samoj vodi.
Preporuka je da se pije po 15 kapi dva-tri puta dnevno uz malo vode. Tinkture sadrže i 20% alkohola, ali nemaju nikake kontraindikacije.
Čak može da se pije više tinktura istovremeno, tako su delotvornije. Kombinovanjem nekoliko tinktura od različitih pečurki još bolje se čisti organizam kod čoveka.
Takođe, nije potrebno praviti pauze u korišćenju tinktura, a samo par kapi je ekvivaletno jednoj ili dve šolje čaja.
Živeli!
Pročitajte i ovo: https://mojabaza.com/category/magazin/putovanja-i-zanimljivosti/