Pomeranje sata da ili ne?

Opšte je poznato da je jedna od tekovina savremenog sveta merenje i računanje vremena, pa je ceo svet podeljen na nekoliko vremenskih zona omeđenih meridijanima.  Ove zone su uvedene kako bi se na nivou država primenjivalo isto vreme. Bez njih bi svako mesto imalo svoje lokalno vreme.

Naša zemlja pripada srednjoevropskoj vremenskoj zoni. Srednjeevropsko računanje vremena ili srednjoevropska vremenska zona (CET) je standardna vremenska zona koja se koristi u Evropi i pojedinim delovima Afrike.

Ovo se naziva i srednjoevropska vremenska zona. Neke zemlje koriste pomeranje vremena u letnjem i zimskom peridou (pomeranje kazaljki u proleće i u jesen)

Gde se primenjuje srednjoevropsko merenje vremena i pomeranje kazaljki?

centralnoevropska-vremenska-zona-racunanje-vremena-pomeranje sata-pomeranjekazaljki-sat-merenje-izmene-mojabaza

Albanija, Andora, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Češka republika, Danska (kopneni deo), Francuska, Nemačka, Gibraltar, Vatikan, Mađarska, Italija, Lihtenštajn, Lksemburg,

Severna  Makedonija, Malta, Monako, Crna Gora, Holandija, Norveška, Poljska, San Marino, Srbija, Slovačka, Slovenija, Španija (osim kanas+rskih ostrva), Švedska I Švajcarska.te Tunis I Alžir u Africi.

Od sledeće godine zemlje Evropske unije prestaju sa zimskim i letnjim računanjem vremena I prelaze na jedinstvenu vremensku zonu. Te promene će se odraziti i na Srbiju pa se u javnosti pominju razne verzije oko toga. Jedno je sigurno, da ne postoji idealno rešenje. Većina stručnjaka smatra da je kod nas popularnije “letnje” računanje vremena jer je tada dan duži I ljudi su produktivniji. Takođe, to je najčešće vreme godišnjih odmora kada ljudi mogu da se opuste I duže uživaju u dnevnoj svetlosti.

Jedna od varijanti predviđa da će u slučaju zimskog merenja obdanica trajati od četiri ujutro do pola osam popodne.Najproduktivniji deo dana bio bi od 7 do 16 sati, pa bi ceo dan bio pomeren za jedan sat. Po toj verziji, leti bi svitalo u pet sati ujutro i obdanica bi trajala do 20.30h.

Suština je iskorisiti što više od svetlog dela dana, odnosno da ne prespavamo prvi deo obdanice, ali i da što više iskoristimo vreme do mraka. 

Zašto je ova tema izazvala toliko pažnje?  Zato što sva israživanja jasno govore da je svima nama nekoliko dana posle pomeranja sata potrebno da se naviknemo na novi bioritam. Tada smo manje produktivni, sporije se obavljaju svakodnevne obaveze u kući i na poslu, pa čak dolazi i do povećanog broja saobraćajnih nezgoda.

Šta vi mislite o pomeranju sata?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *