Moja kratka balinežanska avantura obojena je živopisnim zelenilom pirinčanih polja, krošnjama na kojima cveta frangipani, kokosovim palmama, hibiskusom i inim egzotičnim biljčicama kojima pogoduje tropska klima.
Bali miriše na „indijske“ štapiće koji su tu da rasteraju demone i umilostive bogove. Lokalno stanovništvo redovno prinosi ponude i na otvorenom i na zatvorenom prostoru, što ih, kako veruju, štiti od prirodnih katastrofa kojima ovo područje sklono.
Hinduistički hramovi su nezaobilazne tačke na mapi svakog turiste. Imala sam priliku da posetim hramove Uluwatu, Taman Ayun, Tanah Lot, Tirta Empul, arhitektonske i kulturne znamenitosti ovog ostrva.
Turističko mesto Ubud nudi mogućnost za degustaciju najskuplje (i najčudnije) kafe na svetu, kao i nesvakidašnjih čajeva, gde su limunova trava i mangostin proglašeni favoritima.
Tradicionalni ples Uluwatu Kecak oslikava duh i verovanja meštana koji ga izvode pre zalaska sunca. Brojnost učesnika na sceni, koreografija i kostimografija ne ostavljaju ravnodušnim stotine gledalaca iz različitih krajeva sveta koji svakodnevno prisustvuju ovoj turističkoj atrakciji.
Raznovrsnost balinežanske kuhinje isprovociraće i najkonzervativnije. Vratiće se bogatiji za iskustvo uskusa zmajskog voća, guave, salaka, različitih vrsta nudli i pirinča, ali i jela čiji je sastav bezbolnije ne znati.
Zoološki vrt je idealno mesto da sretnemo kengura, lemura, slona, tigra, krokodila, majmuna, iguanu…
Plaže nisu najbolje što Bali može da ponudi. Osim ako ste surfer. Ili neplivač. Ipak, lepo serviran kokosov orah u šarenom ambijentu popravlja utisak.
Lično, glasam za bazen sa pogledom na Indijski okean i zalazak sunca.
Za kraj, nakon svih izleta i avantura, predlažem tradicionalnu balinežansku masažu.
