Zašto svi preduzetnici treba da testiraju kako njihova biznis platforma reaguje na stres kad oni nisu tu?
Budući da je izgaranje na poslu (burnout) rasprostranjeno širom sveta, odnedavno ga je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i zvanično proglasila “sindromom”, odnosno bolešću.
Najnovije verzije međunarodnog priručnika za klasifikaciju bolesti označava “burnout” profesionalnim obolenjem koje podrazumeva nemogućnost normalnog kontrolisanja stresa prilikom obavljanja profesionalnih zadataka.
Oni koji pate od ovog sindroma suočavaju se sa iscrpljenošću, osećanjem odbojnosti prema radu, smanjenom pažnjom i mentalnom distancom, tvrde stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije.
Ali oni koji su osetili okrutne posledice ovog sindroma slažu se da privremeno fizičko udaljavanje s posla može da bude veoma efektivan lek.
Pre 18 meseci vlasnica marketing agencije u Minesoti bila je pod stresom i patila je od nesanice. Bila je već osam godina uspešna preduzetnica, imala je 15 zaposlenih i 20 aktivnih klijenata. Pričala je kako joj je glavno osećanje bilo je da je to stanje neodrživo na mnogim nivoima.
Kao i kod većine preduzetnika, njen biznis još uvek je bio usko povezan sa njenim ličnim brendom.
Klijenti kojima je kreirala medijski nastup na tržištu uvek su mislili da je ona ustvari sama agencija. Htela je da im nekako stavi do znanja da je njen biznis veći, bolji i uhodaniji više nego što će ona ikada biti. Bilo joj je teško da je klijenti vide kao centar svega, a razlog tome bio je to što se i pored 15 zaposlenih i dalje uplitala i pitala za sve u njenoj agenciji! Ono što je ona radila neće iznenaditi većinu preduzetnika.
Zatim sledi preokret. U želji da to promeni, ona se privremeno potpuno isključila od malog biznisa koji je započela. Pogasila je mejlove. Otišla iz zemlje.
Nazvala je to “Test preduzetnika na stres”. Budući da i vlade pojedinih država stavljaju banke u simulirane finansijske krize da testiraju njihovu otpornost na određeno vreme. Mnogi stručnjaci smatraju da bi i vlasnici malih biznisa trebali da urade istu stvar.
Rezultati su bili očigledni i na privatnom, ne samo na poslvnom planu.
Naša junakinja nije u potpunosti shvatala koliko je privatni biznis uticao na njene misli, srce i dušu. Nije shvatala koliku je barijeru tehnologija stavila između njenog sina i nje, sve dok nije otišla u inostranstvo. Ovaj test spasio i njen brak, a nije imala pojma da mu je bio potreban spas!
Za preduzetnike, stručnjaci veruju da se sindrom sagorevanja na poslu se rađa u njima samima kao nemogućnost poimanja promene uloge osnivača sa razvojem kompanije. Preduzetnici počinju da udišu i šire nezavisnost i počinju da misle da su nezamenjivi. Ali kako njihovo preduzetništvo raste, oni treba da se oslone na tim i svoje saradnike i da im veruju.
Klijenti treba da veruju vašem timu. Članovi vašeg tima treba da znaju da imate u njih poverenja. I morate da verujete u ideju da će sve biti u redu ako odsustvujete na neko vreme s posla. Ovakav test otpornosti posla na stres, tvrdi naša junakinja, imao je samo pozitivne efekte na firmu: njen tim je prevazišao i njena najviša očekivanja.
“Nisam obavila nijedan panični telefonski razgovor niti sa zaposlenima, niti sa klijentima” – tvrdi ona.” Moj tim obrnuo je mesečni profit, pronašli su nove velike klijent. Čak su zaposlili dva nova radnika dok sam bila odsutna. Ono što me je stvarno nasmejalo jeste to što sam očekivala hiljade neotvorenih mejlova kad sam se vratila. Videla sam da su članovi mog tima odgovorili na sve poruke koje su zahtevale pažnju. I izbrisali sve što je trebalo da se izbriše. Ja nisam morala da se bavim time. Budući da sam bila odsutna mesec dana, nakon povratka kući krenula sam da pregledam i očistim mejlove – dočekalo me je pravo pravo čudo!”
Najsrećnija okolnost bila je da su njeni klijenti sa zadovoljstvom sarađivali sa njenim timom. A značajno je poraslo njeno poverenje u tim koji vodi.
Firma je takođe u prvi plan stavila odmor i uspešno uvela “fleksibilni petak” tokom letnjih meseci. Tada ceo tim dobija slobodan petak ako završi predviđeni posao od ponedeljka do četvrtka. I dok naša junakinja ne planira da ponovi sličan test u skoroj budućnosti, ne bi želela da izbaci nova pravila koja su zaposleni uveli.
Što poslovniljudi više ulaze u nove nivoe liderstva, može da im se desi da se stalno vrte u krug zbog stvari koje nisu dobro razrešili.
Što se više odgovornosti prihvata od klijenata i traži više u direktnim izveštajima od zaposlenih, istovremeno treba da rukovodite i sopstvenim stresom.
Iskustvo naše junakinje mnogima može da posluži kao dragoceno iskustvo. Neki na primer, uzimaju trodnevni odmor svaka četiri meseca. Tada su nedostupni i do njih može da se dođe samo u hitnim slučajevima. Ljudi napuštaju kancelariju, odlaze da kontempliraju, da pune baterije i prave planove za budućnost.
Ali, mnogi to nauče na teži način, nakon što godinama pate od sindroma sagorevanja na poslu.
Šta je rešenje?
Lusi Hekšo, stručnjak za savremeno liderstvo, tvrdi da je redovan odmor ključno za mnoge preduzetnike, za njihovo svakodnevno funkcionisanje u radnom okruženju, zauspeha u poslu i dugoročno zdravlje.
Ona kaže: “Kao preduzetnik, malo toga može da se prepusti slučaju, uvek morate da budete na oprezu, spremni za akciju. Preduzetništvo je poput ekstremnih sportova. Ono je visokorizično i u finansijskom i u neurološkom smislu. Za održiv uspeh u preduzetništvu mora pažljivo da se upravlja stresom. Iz neurobiološke perspektive, akumulacija stresa u telu dovodi do alostatičkog punjenja ili hroničnogg stresa koji mora da se kontroliše i sublimira umirijućim aktivnostima koje blagorodno deluju na naše telo.”
Stručnjaci preporučuju da se svakog dana odvoji vreme za:
- opuštanje,
- pozitivne misli i
- meditaciju
zbog smanjenja rizika od ugroženog načina razmišljanja koji može da ograniči radnu memoriju neophodnu za sprovođenje složenih zadataka kao što su
- učenje,
- razlaganje činjenica,
- razumevanje,
- kognitivna fleksibilnost i
- empatiju tj. briga za druge.
I ono najbitnije za kraj: treba da se prave duže pauze, u cilju obnavljanja ili upoznavanja novih stvari, dozvoljavau alostatičkom punjenju da nestane, a neurobiološki sistem dovodi u normalu.
Svideo vam se ovaj članak? Pročitajte još zanimljivih i korisnih saveta za očuvanje zdravlja OVDE