Majkina radionica u Banoštoru

Stanovnici Banoštora ne mogu se pohvaliti kulturno-istorijskim spomenicima, a nemaju ni široke sokake niti prostranstvo ravnice, poput većine ostalih vojvođanskih sela. Ovo malo mesto ima, međutim, geografski položaj na kojem mu mnogi zavide. Kuće su “nikle” na obroncima Fruške gore i spustile se tik uz reku. Meštani zato, s pravom, tvrde da je ovom selu glavna ulica Dunav.

Na keju pored reke sve je više turista koji hrane labudove i mašu brodovima i belim lađama. Za njih je nedavno Mesna zajednica napravila i suvenirnicu, u kojoj se već na prvi pogled vidi da u ovom selu ima mnogo vrednog sveta. Osim buteljki vina, po kojem je Banoštor, od davnina poznat,

Ovo selo ima i svoj suvenir – oslikanu drvenu varjaču sa vojvođanskim motivima.

Ova mala umetnička dela stvara Milica Janković, učenica novosadske gimnazije. Inspiracija su joj labudovi, rode, vinogradi i sve ostalo što vidi u ovom slikovitom malom mestu. Milica je jedna od naslednica Jovanke Rakić (1892-1972.), krojačice i trukerke koja je živela i radila u Banoštoru. U ovom selu, u “Majkinoj radionici”, videli smo i zaostavštinu te vredne žene, predmete koje su njeni potomci skinuli sa tavana i u staroj porodičnoj kući izložili za posetioce. Osim mašine za šivenje, starih lenjira, makaza, pegle, modnih časopisa na francuskom i nemačkom, sačuvali su i oko 1.000 starih šema za trukovanje. Vez, međutim, nije samo deo stare porodične tradicije, on i danas u ovoj familiji živi kroz radove Milice Aranicki, baka Jovankine unuke, koja pravi kecelje, stoljnjake, kuvarice, eko torbe, kese za hleb i oklagiju…U planu su i razne radionice za decu i edukacija o starim zanatima, koje vodi Radoslava Janković, jedna od baka Jovankinih praunuka.

Banoštor učestvuje u projektu “Bogatstvo različitosti”, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i Klastera “Istar21” i proglašeno je za jedno od “najspremnijih” sela za turističku ponudu Vojvodine. Banoštorci su ponosni na ovu “titulu”, a spremni su da svim posetiocima i radoznalcima pokažu i zašto su među najboljima. Duh porodične tradicije i međusobna saradnja meštana aduti su sa kojima nastupaju.

– Drago nam je što smo uspeli da se plasiramo među 14 najlepših sela u Vojvodini i to je za nas veliki uspeh, ali i obaveza – kaže Radoslava Janković, predsednica udruženja “Majkina radionica”. – Naše mesto ima veliki potencijal, a ne nedostaju nam ni ideje. Smatramo da je, osim geografskog položaja, naša velika prednost što smo uspeli da okupimo mlade ljude koji su zainteresovani da uče i da napreduju. U narednom periodu sigurno će se još čuti za naše selo.

U ovom malom slikovitom mestu, živi manje od 800 stanovnika, ali u njemu možete upoznati mnogo dobrih i vrednih ljudi i možete poneti mnogo lepih utisaka.

Sremci poručuju da je kod njih lepo i zimi, jer uskoro stiže mlado vino, a tek ono lanjsko kuvano – to ume da zagreje i otopi i najhladnije srce.

Kako stići u Banoštor?

Banoštor je mesto u opštini Beočin u Sremu.

Od Beograda, je udaljen oko 85 km, a najlakše se stiže ako krenete autoputem za Zagreb, pa se isključite kod Sremske Mitrovice. Od naplatne rampe preko Ležimira i Sviloša za 20 minuta se stiže do Banoštora.  Od Novog Sada je udaljen tridesetak kilometara. U Banoštor se može stići i Dunavom, a nalazi se na 1277. kilometru ove reke. Odlično je povezan sa okolnim mestima, jer se nalazi na samom magistralnom putu koje povezuje državnu granicu prema Hrvatskoj, odnosno Ilok (udaljen oko 20km), i Novi Sad, koji je udaljen oko 30km. Vodenim putem, selo je direktno povezano sa bačkom stranom, jer skela, koja svakodnevno prelazi Dunav, povezuje Banoštor sa mestom Begeč, koje “leži” na samom putu prema Bačkoj Palanci i Novom Sadu.