Ako niste, teško je to objasniti nekome ko nije barem jednom prošao kroz onu gužvu, prašinu, mirise i zvuke koji se tamo pomešaju u nešto što nije ni samo događaj, ni samo tradicija – nego jedno posebno stanje. A ako jeste, onda verovatno već imate neku svoju sliku: možda ringišpil koji škripi dok se okreće, možda licidersko srce koje nikad niste pojeli, ili onaj red kod pečenja koji miriše bolje nego bilo koji restoran.
Rumski vašar nije nastao juče. On postoji vekovima, još iz vremena kada su vašari bili glavna mesta trgovine i susreta. Tu se nije dolazilo samo da se kupi ili proda, nego da se vidi svet – ili barem onaj deo sveta koji može da stane na jednu veliku livadu. I danas, iako imamo tržne centre i internet, vašar u Rumi opstaje, gotovo tvrdoglavo, kao podsetnik da ljudi i dalje vole da se okupe licem u lice.
Ono što ga čini posebnim jeste ta mešavina svega i svačega. Na jednom mestu možete naći poljoprivredne mašine, stare zanate, plastične igračke, garderobu, alat, med, rakiju, i naravno – hranu koja miriše na detinjstvo. Nije to uređeno kao iz kataloga, niti je savršeno. Ali baš u toj nesavršenosti ima nečeg stvarnog.
Zanimljivo je i to kako se vašar menja, a opet ostaje isti. Nekada su dominirali konji, stoka i zanatlije, danas su tu moderni štandovi i luna-park, ali osećaj je sličan: gužva, glasovi, cenkanje, smeh. I uvek neko koga niste videli godinama, pa se sretnete baš tu, između dva štanda.
Možda je najveća vrednost rumske vašarske tradicije upravo u tome što nas vraća jednostavnijim stvarima. Nema posebnog pravila kako treba da se doživi – neko ide zbog kupovine, neko zbog hrane, neko samo da prošeta i oseti atmosferu. I svi su u pravu.
Zato pitanje “Jeste li posetili vašar u Rumi?” nije samo pitanje o jednom događaju. To je više kao mala provera – da li ste barem na trenutak izašli iz svakodnevice i zakoračili u nešto što je staro, živo i pomalo haotično, ali baš zbog toga i autentično.
Za više novosti iz Srema i okoline pogledajte OVDE