Jedna od najčešćih „zagonetki“ za sve koji žive ili dolaze na Novi Beograd jeste — zašto blokovi nemaju logičan red brojeva?
Na primer, zašto se Blok 44 i 45 nalaze blizu Blokova 70 i 71, ili zašto je Blok 50 pored Bloka 6? I šta se desilo sa Blokom 27 koji izgleda da ne postoji?
Kako je numeracija počela
Numeracija blokova počela je još 1948. godine, kada je urbanista Branko Petričić projektovao prvi deo Novog Beograda. Prvi blok koji je izgrađen bio je Blok 1, popularno nazvan Fontana. Nakon toga su se brojevi dodavali kako su se nove parcele i gradnja širile.
Zašto brojevi nisu u „normalnom“ redosledu
Iako bi mnogi očekivali da blokovi idu jednostavnim redom od 1 do 100 u geografskom smislu, to nije slučaj — i evo zašto:
- Planovi su se menjali u hodu: urbanisti su često prilagođavali numeraciju kako bi pratili promene u planovima izgradnje i širenja grada.
- Teritorija se širila postepeno: kako su nove parcele postajale deo Novog Beograda, brojevi su dodavani tamo gde je bilo mesta, a ne po strogoj geografskoj logici.
- Neki brojevi su preskočeni ili ostali neiskorišćeni: primer je Blok 27, koji se u praksi nikada nije pojavio u mreži blokova, iako se pominje u starim planovima.
Urbanista Jovan Mišković, koji je takođe učestvovao u planiranju Novog Beograda, rekao je da je numeracija više bila praktično pomagalo za graditelje i planere nego striktno pravilo: brojevi su se dodavali kako je grad rastao, a ne da bi se slagali u urednu mapu.
Da li postoji neka logika u tome?
Delimično — brojevi su veći kako se ide ka Zemunu, ali i to pravilo ima izuzetke.
Urbanisti su želeli da svaki blok predstavlja samu sebe kao celinu — sa školom, vrtićem, zelenilom i prodavnicama — pa je numeracija služila više kao identifikator kvarta nego kao „uloga u mreži ulica“.
Zaključak:
Numeracija blokova na Novom Beogradu nema jednostavnu geografsku logiku — ona je rezultat istorijskog razvoja, urbanističkih planova koji su se menjali, i praktičnih odluka ljudi koji su gradili grad. Uprkos tome, danas su brojevi blokova postali važan deo identiteta kvartova i način na koji stanovnici opisuju gde žive.
ONovom Beogradu i okolini informiši se i OVDE