Tag Archives: #belgradefestivals

gospojinski festival surcin
Gospojinski festival ljubavi i vina u organizaciji Kluba vina Surčin, te Vinsko-viteškog reda “Zmaj Ognjeni Vuk” uz podršku Kulturnog centra Surčin i Gradske opštine Surčin,  održaće se 21. septembra u centralnom parku u Surčinu, u sklopu obeležavanja slave opštine Surčin Male Gospojine. Program počinje od 17 časova.
Gospojinski festoval ljubavi i vina je tradicionalna kulturno-turistička manifestacija gde se predstavljaju vina i vinari, te proizvođači hrane iz Surčina i iz okruženja, i sve to uz bogat zabavni program. Ovaj dan je dan kada se slavi Rođenje Presvete Bogorodic,e u narodu poznatije kao Mala Goospojina,  i taj dan surčinski vinari žele da je proslave na najbolji mogući način, uz vino, hranu, muziku i igru.
Taj dan će u periodu od 8 do 20 časova biti zatvoren i saobraćaj na Trgu Zorana Đinđića i izmenjena trasa gradskog autobusa na liniji 602, pa će umesto iz Savske u Vinogradsku ova linija ići na relaciji Vojvođanska – Savska ulica i dalje po starom rasporedu.
U nastavku je i kompletan program same manifestacije:

Petak, 21. septembar 2018. 

14.00 – 16.00  Doček gostiju i raspored po izložbenim štandovima

16.00 – 17.00  Priprema za svečani defile učesnika.

17.00 – 18.00 Svečani defile u dužini od 600 metara. Na čelu povorke je fijaker sa četveropregom, zatim učesnici festivala, pa pripadnici četiri različitih Vinskih viteških redova u svečanim odorama, te balerine i kulturno-umetnička društva u narodnim nošnjama

18.00 – 18.30 Svečano prikazivanje filma “Zmaj Ognjeni Vuk”

18.30 – 20.00 Kulturno-umetnički program

gospojinski festival program

oko 22.00 Svečana večera za sve učesnike

 

Subota, 22.09.2018.

9.00 – 10.00 časova  Doručak za učesnike Festivala

12.00  Ispraćaj gostiju

udruzenje surcinke 2

Удружење жена “Сурчинке” су већ три године са вама. Желимо да својим суграђанима приредимо манифестацију за памћење, 15.09.2018. год. са почетком у 15 часова у центру Сурчина тачније у парку. У оквиру Госпојинских Дана наше Општине а у част Славе Сурчина, Мала Госпојина.
Наша манифестација под називом “Колачи по вољи” би била скроман допринос обележавању исте.
Друга по реду слатка манифестација, са тенденцијом да се устали биће реализована уз подршку Градске Општине Сурчин, Културног Центра Сурчин, ЈП за спорт и рекреацију, ЈКП и МЗ Сурчин.

Погледајте и слике са наших претходних дружења:

У наставку су фотографије које преносе део атмосфере након одржане манифестације 15. септембра у центру Сурчина:

beogradska filharmonija na otvorenom

Beogradska filharmonija će u nedelju, 24. juna, u bloku 13 na Novom Beogradu održati još jedan koncert na otvorenom pod vođstvom šefa – dirigenta Gabrijela Felca.

beogradska filharmonija na otvorenom

Na istom mestu je održan takav concert i prošle godine kada su se  pred oko 30.000 ljudi izvodili hitovi klasične muzike. Tada je specijalni gost koncerta bio Zubin Mehta.

Ovaj put publika će moći da vidi i čuje kompozicije “Zemlja” i “Kosmos” koje su deo filmskog serijala “HD Odiseja”. To su veliki svetski hitovi koje je prvi put izveo Hjustonski simfonijski orkestar. Ovo je ujedno i premijerno izvođenje “Kosmos”- a u Evropi.

Ovaj jedinstven audio i vizuelni spektakl pod nazivom “HD Odiseja” izvodiće i druge velike hitove klasične muzike uz video snimke Zemlje i kosmosa koje je napravila svemirska agencija NASA.

nasa snimci 2

Program otvara Štrausova legendarna muzika iz filma “Odiseja u svemiru 2011″, tu je i interesantna kompozicija pod nazivom “Kratka vožnja u brzoj mašini” autora Džona Adamsa.

Slede ekskluzivni snimci NASE napravljeni najsavremenijim optičkom opremom, uz Dvoržakovu Simfoniju iz Novog sveta.

Srpska filharmonija je jedna od prvih koja ove kompozicije izvodi na otvorenom, što spektakl čini još upečatljivijim.

nasa snimci 1

I ono najbolje: i ovaj put concert je besplatan i očekuje se veliki broj posetilaca iz Srbije, kao i iz regiona.

proslava-spasovdana-2

Gradska slava – Spasovdan

 proslava-spasovdana-1 

Beograd će u četvrtak, 17. maja, proslaviti gradsku slavu Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.

Spasovdan uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Uskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu.

U srpskom narodu Spasovdan je imao veliki značaj, pa je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države – Dušanov zakonik, obnarodovan baš na taj dan 1349. godine.

Kao gradsku slavu Beograd taj praznik proslavlja kao znak sećanja na 1403. godinu, kada je despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava.

Na proslavi Spasovdana, 1939. godine, grad Beograd je odlikovan najvišim ratnim odlikovanjem – Karađorđevom zvezdom sa mačevima IV stepena.

Vaznesenska crkva, sagrađena kao gradska 1863. godine, sačuvala je originalni barjak Uprave grada Beograda.

Na barjaku od crvenog brokata, sa jedne strane je ikona Vaznesenja Gospodnjeg i, slovima od zlatnih niti, natpis: Opština grada Beograda 1938. a sa druge strane, ikona Svete Petke i poruka: Ko krsno ime slavi – onom i pomaže.

beograd spasovdan

Iz ove crkve, koja čuva gradsku Slavu, 1992. godine ponovo je krenula litija kojoj je načalstvovao Njegova svetost blaženopočivši patrijarh Pavle.

Litija ima ustaljenu trasu beogradskim ulicama, simbolično zatvarajući krug u dvorištu Vaznesenske crkve.

Prvo stajanje, za molitve za zdravlje Beograđana, litija ima kod Terazijske česme (izvor umesto zapisa koji je bio na mestu sadašnje Srpske akademije nauka). Drugo stajanje je kod Saborne crkve, za molitve za poštedu od stradanja, mir i napredak. Treće stajanje, za molitve za pokoj duša svim palim junacima Beograda je u dvorištu Vaznesenske crkve ispred granitnog Krsta.

U prošlogodišnjoj Spasovdanskoj litiji, povodom gradske slave Beograda, učestvovalo je oko 3.000 građana, a predvodili su je patrijarh srpski Irinej i čelnici gradske vlasti.

 Spasovdan je krsna slava i grada Banjaluke, te opština Istočno Novo Sarajevo i  Nevesinje, a ovom prazniku posvećenu su Manastir Rukumija, Manastir Sestroljin, Manastir Dobrovodica i Manastir Ravanica.

Spasdovdan je stara zavetna Slava simbolično ukazuje na uzdizanje – vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Ona predstavlja izraz duševne i moralne snage naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti, postojanog u sadašnjosti i ponositog pred budućnošću.

Po hrišćanskom učenju, posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana, javljajući im se, učeći ih i, naročito, učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća.

Čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Toga dana se završio Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda.

Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost.

Spasovdan kao krsnu slavu proslavlja i veliki broj pravoslavnih vernika.

Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. U prošlosti su čobani pripremali krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadali su ih i na njive s usevima.

Prema običajima, na taj dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.

Vernici su odlazili u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak.

Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje. Ispred crkve su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bombone.

Mnogi običaji o Spasovdanu čuvaju se još od prethrišćanskih vremena. Bio je to i ratarski i stočarski praznik. Božanstvo Spas imalo je ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraćao molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”

proslava spasovdana 1

Srećna Slava, Beograde!