Tag Archives: #belgradeevents

zlatni glasovi 1

Шеснаести по реду Фестивал народне музике “Златни гласови 2018” биће одржан у петак, 8. јуна. Фестивал се одржава у прелепом и романтичном амбијенту, на јединственој Летњој позорници у Бојчинској шуми Прогар, недалеко од Београда.

zlatni glasovi 2018

Циљ манифестације првенствено је очување српске песме и њен изворни звук од налета све присутнијег турбо-фолка, кича и шунда.  Захваљујући великом ентузијазму и жељи организатора на челу са господином Душаном Дукијем Јовановићем, овај сабор народне музике претендује да постане једна од најзначајнијих музичких манифестација народне музике у Србији.  Организацију фестивала су подржали и Културни центар Сурчина и општина Сурчин.

Ове године фестивал је такмичарског карактера.  Учесници ће се такмичити за награде за најлепши текст, аранжман, музику; награде публике, слушалаца и медијских покровитеља; награде за песме у традиционалном маниру…

На фестивалу учествују певачи из Србије, Републике Српске и Хрватске, који ће се представити са новим песмама које су снимљене по први пут за овај фестивал.

На њему ће бити подељена признања за неке раније учеснике, сараднике и пријатеље, који су дали свој допринос наступом, али и у организацији фестивала.

Специјални гости вечери биће Драган Крстић и Славко Максимовић.
За вођење програма задужен је Томи Тодоров.
Програм почиње од 19.30 часова.  Добродошли!
beogradski-manifest 2018

Na Kalemegdanu se u naredna tri dana održava porodični festival pod nazivom “Beogradski manifest 2018.”

Prvobitni cilj festival bio je da se posetiocima približe turističke destinacije koje mogu da posete tokom godišnjeg odmora. U međuvremenu je Beogradski manifest postao najveći porodični festival manifestacija i turističkih destinacija u regionu.

Vitezovi iz Republike Srpske i Srbije, Poljske, Mađarske, Češke, Rusije, obučeni u autentične viteške kostime dočaraće duh viteških vremena i tokom sva tri dana demonstrirati srednjovekovni način borbe.

Preko 60 opština iz Srbije će na kreativan i maštovit način predstaviti svoje kulturno, istorijsko i gastronomsko bogatstvo. Beogradski parkovi biće okićeni najlepšim znamenitostima iz tih opština i na taj način će približiti posetiocima bogatu turističku ponudu Srbije. Njima će se pridružiti i zemlje iz regiona: Repulika Srpska, Crna Gora i Slovenija koji će u okviru posebne zone predstaviti svoje nacionale specijalitete, turističku ponudu i najzanimljivije destinacije. Republika Srpska je ove godine partner festivala.

Za ljubitelje automobila biće postavljena i izložba automobila old timer-a.

Kao po običaju, najveselija je zona za decu, biće prepuna klovnova, horova, mađioničala, glumaca na štulama, pozorišnih predstava…Ove godine glavna tema je reciklaža, biće govora i o značaju bezbednosti dece u saobraćaju.

U okviru festivala, u toku meseca maja prikupljaju se i limenke za nagradnu igru, gde će biti podeljeno preko 5500 vrednih, ali i neobičnih nagrada: let helikopterom iznad Beograda, večere za dvoje, karte za koncerte i pozorišta….

Ove godine u okviru ove manifestacije po prvi put se organizuje i Festival vina i Festival domaćih zanatskih piva. Tu će biti predstavljeni najbolje srpske craft pivare i vinarije. Sve to biće začinjeno bogatom gastronomskom ponudom.

Veliku atrakciju predstavljaju i leteći šareni baloni, kao i izložba slamnatih skluptura, gde se posetioci rado slikaju i dele sa prijateljima drage uspomene sa Beogradskog manifesta.

Zato vam za ovaj vikend preporučujemo Kalemegdan kao odličnu destinaciju za odličnu zabavu i provod za sve uzraste i generacije.

Radno vreme festivala je: u petak. 25. maja od 16 do 21 čas, u subotu i nedelju od 11 do 21 čas.

Ulaz za sve posetioce je besplatan.

proslava-spasovdana-2

Gradska slava – Spasovdan

 proslava-spasovdana-1 

Beograd će u četvrtak, 17. maja, proslaviti gradsku slavu Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.

Spasovdan uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Uskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu.

U srpskom narodu Spasovdan je imao veliki značaj, pa je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države – Dušanov zakonik, obnarodovan baš na taj dan 1349. godine.

Kao gradsku slavu Beograd taj praznik proslavlja kao znak sećanja na 1403. godinu, kada je despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava.

Na proslavi Spasovdana, 1939. godine, grad Beograd je odlikovan najvišim ratnim odlikovanjem – Karađorđevom zvezdom sa mačevima IV stepena.

Vaznesenska crkva, sagrađena kao gradska 1863. godine, sačuvala je originalni barjak Uprave grada Beograda.

Na barjaku od crvenog brokata, sa jedne strane je ikona Vaznesenja Gospodnjeg i, slovima od zlatnih niti, natpis: Opština grada Beograda 1938. a sa druge strane, ikona Svete Petke i poruka: Ko krsno ime slavi – onom i pomaže.

beograd spasovdan

Iz ove crkve, koja čuva gradsku Slavu, 1992. godine ponovo je krenula litija kojoj je načalstvovao Njegova svetost blaženopočivši patrijarh Pavle.

Litija ima ustaljenu trasu beogradskim ulicama, simbolično zatvarajući krug u dvorištu Vaznesenske crkve.

Prvo stajanje, za molitve za zdravlje Beograđana, litija ima kod Terazijske česme (izvor umesto zapisa koji je bio na mestu sadašnje Srpske akademije nauka). Drugo stajanje je kod Saborne crkve, za molitve za poštedu od stradanja, mir i napredak. Treće stajanje, za molitve za pokoj duša svim palim junacima Beograda je u dvorištu Vaznesenske crkve ispred granitnog Krsta.

U prošlogodišnjoj Spasovdanskoj litiji, povodom gradske slave Beograda, učestvovalo je oko 3.000 građana, a predvodili su je patrijarh srpski Irinej i čelnici gradske vlasti.

 Spasovdan je krsna slava i grada Banjaluke, te opština Istočno Novo Sarajevo i  Nevesinje, a ovom prazniku posvećenu su Manastir Rukumija, Manastir Sestroljin, Manastir Dobrovodica i Manastir Ravanica.

Spasdovdan je stara zavetna Slava simbolično ukazuje na uzdizanje – vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Ona predstavlja izraz duševne i moralne snage naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti, postojanog u sadašnjosti i ponositog pred budućnošću.

Po hrišćanskom učenju, posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana, javljajući im se, učeći ih i, naročito, učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća.

Čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Toga dana se završio Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda.

Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost.

Spasovdan kao krsnu slavu proslavlja i veliki broj pravoslavnih vernika.

Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. U prošlosti su čobani pripremali krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadali su ih i na njive s usevima.

Prema običajima, na taj dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.

Vernici su odlazili u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak.

Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje. Ispred crkve su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bombone.

Mnogi običaji o Spasovdanu čuvaju se još od prethrišćanskih vremena. Bio je to i ratarski i stočarski praznik. Božanstvo Spas imalo je ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraćao molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”

proslava spasovdana 1

Srećna Slava, Beograde!