Postupak za razvod braka i podela imovine posle razvoda

razvod braka

Razvod braka spada u najtraumatičnija iskustva u životu. Sudeći po onome što se može videti u praksi prilikom zastupanja pred sudom, zaista jeste tako. Razvod braka ne znači samo formalan prekid zajednice života supružnikaveć i podelu zajedničke imovine, kao i uređenje vršenja roditeljskog prava i održavanje kontakta između deteta i roditelja kome dete nije povereno. Navedena materija je kod nas regulisana Porodičnim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015).

  1. 1.    Pokretanje postupka

Postupak razvoda braka može se pokrenuti na dva načina tužbom ili predlogom za sporazumni razvod braka. Prilikom pisanja tužbe ili sastavljanja predloga za sporazumni razvod savet je da se ipak angažuje advokat. Advokat može biti od koristi i prilikom daljeg zastupanja sve dok se razvod braka ne okonča i kasnije imovina supružnika ne podeli.

  1. 2.    Razvod po osnovu tužbe

Razlozi za podnošenje tužbe su ozbiljna i trajna poremećenost bračnih odnosa ili nemogućnost ostvarivanja zajednice života. Tužbu za razvod braka može podneti i supružnik koji je sam skrivo razlog. Kod ozbiljne i trajne poremećenosti bračnih odnosa je bitna pre svega posledica po brak iako povod može biti i neki sitan razlog (npr. neslaganje sa rodbinom supružnika).

  1. 3.    Sporazumni razvod

Ako se razvod braka pokreće po sporazumnom predlogu, predlog mora sadržati sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava (kojima se određuje kome se dete poverava, visina izdržavanja deteta i način održavanja kontakta deteta sa drugim roditeljom) i sporazum o deobi zajedničke imovine. U slučaju da sud smatra da je sporazum u najboljem interesu deteta prihvata ga i unosi u presudu.

  1. 4.    Nadležnost suda

Za razvod braka je nadležan osnovni sud prema prebivalištu tuženog, a takođe je nadležan i sud prema poslednjem zajedničkom prebivalištu supružnika.

  1. Faza posredovanja

Postupak posredovanja obuhvata postupak za pokušaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora (u daljem tekstu: nagodba).

Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom jednog od supružnika.

Posredovanje u bračnom sporu se ne sprovodi:

-         ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje;

-         ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje;

-         ako je boravište jednog od supružnika nepoznato;

-         ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Posredovanje, po pravilu, sprovodi sud. Sudija koji rukovodi posredovanjem dužan je da preporuči supružnicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju. Ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud će na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadležnom organu starateljstva, bračnom ili porodičnom savetovalištu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

5.1. Mirenje

Mirenje se sprovodi samo u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za razvod braka.Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka.Na mirenje se pozivaju oba supružnika.Punomoćnici ne mogu zastupati supružnike niti mogu prisustvovati mirenju.Ako se supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena.Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe.

5.2.        Nagodba

Nagodba se sprovodi u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za poništenje braka, odnosno tužbom za razvod brakaa mirenje supružnika nije uspelo.

Svrha nagodbe jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poništenja ili razvoda braka.

Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojaće da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.

Na nagodbu se pozivaju oba supružnika i njihovi punomoćnici.

Ako supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba uspela.

Ako supružnici postignu samo sporazum o vršenju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba delimično uspela.

Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka.

Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu na nagodbu, smatraće se da nagodba nije uspela i nastaviće se postupak po tužbi za poništenje ili razvod braka.

  1. 6.    Presuda

Ako ni sam postupak nagodbe ne bude uspešan, odnosno tužba ili predlog za sporazumni razvod se ne povuku do zaključenja glavne rasprave,sud donosi presudu u kojoj razvodi brak, pri čemu mora da odluči o vršenju roditeljskog prava, a može da odluči i o lišenju roditeljskog prava ili o merama zaštite od nasilja u porodici. Sam postupak razvoda je hitan, prvo ročište se zakazuje u roku od 15 dana od prijema inicijalnog akta, po pravilu se održavaju samo dva ročošta, a po žalbi drugostepeni sud odlučuje u roku od 30 dana.

  1. 7.    Troškovi postupka

Ljudi koji su u fazi razvoda braka se često pitaju koliko će iznositi advokatski troškovi. Advokati su dužni da poštuju advokatsku tarifu a troškovi za razvod braka po advokatskoj tarifi potpadaju pod tarifni broj 14. Tarifni broj 14. propisuje, da troškovi koje ima advokat kod sastavljanja podnesaka iznose 16.500,00 dinara, dok izlazak advokata na ročište iznosi 18.000,00dinara. U praksi postoji mogućnost da klijentima advokat usluge naplati u iznosu od 50% tarife, što se u postupcima za razvod braka često dešava.

Osim advokatskih troškova u postupcima razvoda postoje i sudski troškovi. Ako je razvod pokrenut po predlogu za sporazumni razvod ili tužbi plaća se taksa na predlog ili tužbu u iznosu od 2.660,00 dinara, kao i taksa na presudu u istom iznosu. U presudama kojima se brak razvodi se najčećše određuje da svaka strana snosi svoje troškove, a po principu pravičnosti jer se uzima da nijedna strana nije skrivila razvod braka.

Razvod braka proizvodi mnogobrojne ozbiljne posledice, najznačajnije su: prestanak obaveze izdržavanja osim u slučaju postojanja posebnih uslova između nekadašnjih supružnika, eventualna promena prezimena, podela zajedničke imovine koja zahteva poseban sudski postupak koji je često skup i dugotrajan i mogućnost ustanovljavanja prava stanovanja (habitatio) deteta i roditelja kome je dete povereno, na svojini na stanu drugog roditelja. Zbog ozbiljnih podsledica koje po učesnike nastaju preporukaza razvod je da se kao punomoćnici biraju advokati sa iskustvom u ovoj materiji.

 PODELA IMOVINE POSLE RAZVODA

Imovina supružnika se deli na zajedničku i posebnu imovinu.

Posebna imovina je ona imovina koju jedan supružnik ima u trenutku zaključenja braka, kao i ona imovina koja je stečena tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja (npr. poklonom, nasleđem…).

Zajednička imovina supružnika je imovina koju su supružnici radom stekli tokom trajanja bračne zajednice. Dakle, da bi se nešto smatralo zajedničkom imovinom potrebno je:

-         da je stečeno radom i

-         da je stečeno dok je postojala zajednica života.

Zakonska pretpostavka je da su udeli zajedničke imovine supružnika jednaki. Ipak, supružnicima je ostavljena mogućnost da u posebnom parničnom postupku, tužbom, ospore ovu podelu, naročito ukoliko je jedan od supružnika ulagao u zajedničku nepokretnost deo svoje posebne imovine, nasleđen novac ili novac stečen prodajom nasleđene imovine, ali i kada je doprinos tog supružnika stvaranju zajedničke imovine veći. Tek kada se procentualno utvrdi koliki tačno deo pripada supružnicima, odnosno koji udeo, pristupa se podeli.

Kada je reč o nekretninama, u praksi se najčešće dešava da nije moguće precizno podeliti stan ili kuću u kojoj su supružnici zajednički živeli. Tada se pristupa sledećem rešenju:

1) ili će nekretnina biti prodata, a novac procentualno biti raspodeljen supružnicima

2) ili će se utvrditi procentualni deo, odnosno udeo svakog supružnika, a supružnici postati suvlasnici

Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine. Ukoliko ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, onda će u tom slučaju to izvršiti sud.

Takođe, postoje određene specifičnosti u pogledu deobe stvari za ličnu upotrebu supružnika, stvari namenjene detetu, vršenje zanata ili zanimanja i predmeti domaćinstva, a što se određuje u svakom konkretnom slučaju.

S obzirom da, kao što smo već napomenuli, najveće nesuglasice u praksi između supružnika nastaju upravo zbog deobe imovine, mogućnost da tako nešto predupredite i izbegnete dugotrajne sudske procese je da sklopite (pred)bračni ugovor u vreme kada su odnosi između partnera još uvek skladni. Na taj način Vi unapred regulišete sve moguće situacije, tako da se mogućnosti da nastane spor u toku razvoda braka svode na minimum.

(Autor teksta je pravni zasstupnik Moja baza adv. Svetlana D. Ristić, kontakt telefon: 060 146 50 50)