Nematerijalna šteta i kako je naplatiti?

Pre nego što definišemo pojam nematerijalne štete, objasnićemo nekoliko osnovnih pojmova o samoj šteti.

Prema čl. 155.Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha – (nematerijalna šteta).

Štetnik (dužnik naknade štete) je lice koje je prouzrokovalo štetu.

Oštećeni ili žrtva (poverilac naknade) je lice kome je prouzrokovana šteta.

Zastarelost – potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok). U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala (objektivni rok). Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze (ZOO, čl. 376.).

Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu štete, oštećenik može zahtevati od odgovornog lica, po pravilima koja važe u slučaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono što je dobio radnjom kojom je prouzrokovana šteta (ZOO, čl. 209.).

Svako je dužan da se uzdrži od postupaka kojima se drugom može prouzrokovati šteta (ZOO čl. 16.).

Vrste štete

Materijalna i nematerijalna šteta – materijalna šteta nastaje na imovinskim (materijalnim) dobrima; nematerijalna šteta nastaje na neimovinskim dobrima (život, zdravlje, fizički i psihički integritet, čast, sloboda, ugled itd.)

 Dakle, pod nematerijalnom štetom se podrazumeva pretrpljeni fizički bol, psihički bol i strah.

Svako lice koje je oštećeno u nekom događaju, na način da su se u konkretnom slučaju posledice tog događaja manifestovale na neki od napred navedenih načina (fizički bol, psihički bol i strah), ima pravo na naknadu nematerijalne štete, odnosno na pravično obeštećenje.

Preciznije rečeno, nematerijalna šteta se dosuđuje za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljen strah, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, nastale naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, a u kojim slučajevima će postupajući Sud, oštećenom dosuditi pravičnu novčanu naknadu, sve u skladu sa čl. 200.ZOO.

Najčešći primeri u praksi:

Nematerijalna šteta se najčešće javlja u obliku pretrpljenog straha i pretrpljenog fizičkog bola. Nematerijalna šteta ove vrste se najčešće javlja prilikom pretrpljene saobraćajne nezgode, prilikom ujeda psa ili mačke, pada na ulici usled leda, neočišćenog snega, propadanja u šaht i dr. Ipak dva najčešća slučaja sa kojima se srećemo u praksi su saobraćajna nezgoda i ujed psa ili mačke, kojima ćemo ovom prilikom posvetiti najviše pažnje.

1)    Saobraćajna nezgoda i nematerijalna šteta

Ukoliko ste na neki način oštećeni u saobraćajnoj nezgodi, mimo činjenice da ste ostvarili pravo na naknadu pretrpljene materijalne štete, u određenim slučajevima imate pravo i na naknadu nematerijalne štete, koja je često veća od materijalne štete koju ste već naknadili. Radi lakšeg razumevanja ove situacije, pokušaćemo istu da razjasnimo na jednom jednostavnom primeru.

Zamislimo saobraćajnu nezgodu u kojoj su učestvovala dva vozila, označićemo ih sa „vozilo A“ i „vozilo B“. U „vozilu A“ su se nalazila dva lica (vozač i putnik), a u „vozilu B“ su se nalazila tri lica (vozač i dva putnika). Pretpostavićemo da je vozač „vozila A“ skrivio predmetnu saobraćajnu nezgodu.

Uzimajući u obzir činjenicu da je vozač „vozila A“ skrivio predmetnu saobraćajnu nezgodu, pravo na naknadu nematerijalne štete imaju: putnik iz „vozila A“ i vozač i dva putnika iz „vozila B“, shodno činjenici da vozač „vozila B“ u ovom slučaju nije uticao na nastanak predmetne saobraćajne nezgode.

Zavisno od pretrpljenih posledica, sva napred navedena lica imaju pravo na naknadu određenog vida nematerijalne štete. Najčešći vidovi nematerijalne štete u ovom slučaju su: pretrpljeni fizički bolovi, pretrpljen strah, dok se u ozbiljnijim slučajevima javljaju pretrpljeni duševni bolovi zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, nastala naruženost, a kao najteži oblik – smrt bliskog lica. U slučaju smrti bliskog lica, pravo na naknadu nematerijalne štete imaju svi članovi porodice preminulog lica (naravno bez obzira što nisu učestvovali u saobraćajnoj nezgodi) koja nikako ne može da nadomesti ovaj gubitak, ali svakako može da se iskoristi.

2) Ujed psa ili mačke i nematerijalna šteta

Ujed psa ili mačke, predstavlja mnogo jednostavniju situacija od saobraćajne nezgode. Kao najčešći vid nematerijalne štete javljaju se pretpljen strah, pretrpljen fizički bol i nastala naruženost. Naravno, pravo na naknadu ovog vida nematerijalne štete ima samo osoba koju je pas ujeo, a jedino pitanje koje se postavlja u ovom slučaju je protiv koga pokrenuti postupak. Da li treba da se tuži vlasnik psa tj. mačke ili nadležni JKP, odnosno grad.

 Ovde dajemo uputstva šta uraditi u slučaju da dođe do napada ili ujeda psa lutalice.

U toj situaciji građanin treba da postupi na sledeći način:

1. Da se javi nadležnoj zdravstvenoj ustanovi radi pregleda sa napomenom da je u pitanju ujed psa ili mačke. Nakon inicijalnog pregleda ukoliko postoje povrede, lice se upućuje na Infektivnu kliniku, radi dalje analize (primanje vakcine protiv besnila).

2. Infektivna klinika po službenoj dužnosti obaveštava “Veterinu Beograd” u cilju pronalaženja konkretnog psa.

Po pribavljenoj medicinskoj dokumentaciji građani se mogu obratiti Komisiji za naknadu štete od povrede nanesene od nevlasničkih pasa, koja radi pri Sekretarijatu za privredu Grada Beograda radi sporazumnog rešenja ili drugoj nadležnoj službi ukoliko se ujed dogodio na teritoriji nekog drugog grada.

Praksa je da su iznosi koje Grad Beograd predloži oštećenima višestruko niži nego iznosi koje oštećeni ostvare u sudskom postupku. U pitanju je postupak za naknadu štete, koja može biti materijalna (ukoliko ste bili na bolovanju) i nematerijalna na ime pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenog straha i duševnih bolova u slučaju naruženosti koji se dosuđuju najčešće pripadnicama lepšeg pola.

Sam postupak traje od dve do tri godine i u istom je neophodno veštačenje oštećene od strane veštaka medicinske struke i to na okolnosti povrede i pretrpljenog straha. Dosadašnji iznosi koji se naplaćuju kroz sudski postupak je od 100.000 dinara, pa na više u zavisnosti od povreda i pretrpljenih duševnih bolova. Advokati ukazuju da ukoliko pas nije lutalica već pas koji ima vlasnika naknadu štete potražujete od vlasnika, a ne od grada koji odgovara samo u slučaju pasa lutalica.

Preporuka advokata je da ukoliko se odlučite za sudski postupak angažujete stručnu pomoć koja će na najbolji način uspeti da zaštiti vaše interese i uvek je dobro da imate nekog svedoka, jer mnogi ljudi zloupotrebljava ovu mogućnost.

Za kraj ostaje najzanimljivije pitanje, a to su troškovi koji prate ove vrste postupaka. Zakon dozvoljava advokatima da sa svojim klijentima ugovore naknadu u vidu procenta od naplaćene glavnice, s tim da ugovoreni procenat ne može biti veći od 30%, ali može biti i manji. Shodno današnjim prilikama, jasno je da je rad na procenat najpopularniji vid finansiranja punomoćnika.

Visina obeštećenja:

Član 200. ZOO-a, predviđa pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu, te ostavlja postupajućem Sudu da njenu visinu opredeli od slučaja do slučaja. Činjenica je da postupajući Sudovi dosuđuju određene iznose u skladu sa aktuelnom Sudskom praksom, a kao najmanji iznosi se dosuđuje oko 50.000,00 dinara u slučajevima pretrpljenog straha usled ujeda psa ili mačke. Naravno iznosi koji se dosuđuju na ime naknade nematerijalne štete kao posledice saobraćajnih nezgoda su dosta veći i mogu da dostignu čak i do nekoliko hiljada eura u najdrastičnijim primerima.

(Autor teksta je pravni zasstupnik Moja baza adv. Svetlana D. Ristić, kontakt telefon: 060 146 50 50)