Kategorija: Putovanja i zanimljivosti

zeleznicka stanica 2

Društvene mreže su u petak,15.06. objavile video snimak na kome se ispraća poslednji voz na relaciji Beograd-Bar sa  Glavne železničke stanice u Beogradu, Naime, već od 16. juna većina saobraćaja je preusmerena ka stanicu u Topčideru, kao i na stanicu Beograd-centar (Prokop), te će od 1. jula železnički saobraćaj u ovom delu Beograda biti ukinut.

zeleznicka stanica 2

Voz Beograd-Bar je jedna od najdugovečnijih železničkih linija. Njome je prevezeno na hiljade putnika. Prvi voz na toj relaciji krenuo je 30. maja 1976. godine, samo dva dana posle polaska legendarnog “Plavog voza” koji je bio rezervisan za Tita i njegovu suprugu Jovanku.

Poslednji putnici iz Beograda za Bar ispraćeni su uz pesmu “A sad adio” i uz dugu sirenu kojom je mašinovođa simbolično pozdravio putnike i one koji su ih pratili.

Većina se ovog voza seća kao glavnog prevoznog sredstva za odlazak na more, kada nikom nije smetala dužina putovanja, jer se putuje na odmor. Tu su svakako i studenti, česti putnici na železnici jer je ovaj vid prevoza najjeftiniji i najpristupačniji studentskom budžetu.

 zeleznicka stanica beograd

Sledeći, već odavno međunarodni voz na relaciji Beograd-Bar kreće sa stanice u Topčideru, a ostaju video snimci kao žive uspomene na jedan delić istorije Beograda.

 

blok32 nbgd 1

Blok 32 nalazi se u centralnoj zoni Novog Beograda, na veoma atraktivnom mestu. Upravo preko puta tržnog centra Merkator, pored pravoslavnog hrama, planira se gradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa koji će da izmeni kompletan izgled ovog dela Beograda.

blok 32 novi kompleks

Radove sprovodi kompanija PMC Inženjering. Kompleks se sastoji od 127 stanova, raspoređenih u formi otvorenog bloka sa tri dominantna kubusa i dve prostorne celine.
Stanovi su projektovani u skladu principima luksuznog stanovanja, prostrani, različitih su veličina, od jednosobnih do petosobnih. Prostor je projektovan tako da se broj stanova svodi na optimalnu meru. Naravno, najviše interesovanje postoji za moderno rađene dupleks stanove na poslednjim spratovima.
blok32 nbgd 2

Stambene jedinice sa većom količinom dnevnog svetla i dobrom prirodnom ventilacijom imaće i velike terase sa zelenilom.

Na taj način, povezivanjem arhitekture i zelenila jača se svest ljudi o racionalnoj upotrebi energije, zaštiti životne sredine, kao i ekološkoj opravdanosti gradnje i poboljšanju kvalitete života budućih stanovnika ovog kompleksa i šire okoline.

Poslovni prostor predviđen je u zapadnom delu objekta, u delu koji je okrenut ka pravoslavnom hramu.

Gradnja kompleksa zvanično je započeta 19. marta ove godine, a završetak radova je predviđen za 18 meseci.

blok32 nbgd 1

(Slike su preuzete sa sajta kompanije PMC Inženjering)

 

razvod braka

razvod braka

Razvod braka spada u najtraumatičnija iskustva u životu. Sudeći po onome što se može videti u praksi prilikom zastupanja pred sudom, zaista jeste tako. Razvod braka ne znači samo formalan prekid zajednice života supružnikaveć i podelu zajedničke imovine, kao i uređenje vršenja roditeljskog prava i održavanje kontakta između deteta i roditelja kome dete nije povereno. Navedena materija je kod nas regulisana Porodičnim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015).

  1. 1.    Pokretanje postupka

Postupak razvoda braka može se pokrenuti na dva načina tužbom ili predlogom za sporazumni razvod braka. Prilikom pisanja tužbe ili sastavljanja predloga za sporazumni razvod savet je da se ipak angažuje advokat. Advokat može biti od koristi i prilikom daljeg zastupanja sve dok se razvod braka ne okonča i kasnije imovina supružnika ne podeli.

  1. 2.    Razvod po osnovu tužbe

Razlozi za podnošenje tužbe su ozbiljna i trajna poremećenost bračnih odnosa ili nemogućnost ostvarivanja zajednice života. Tužbu za razvod braka može podneti i supružnik koji je sam skrivo razlog. Kod ozbiljne i trajne poremećenosti bračnih odnosa je bitna pre svega posledica po brak iako povod može biti i neki sitan razlog (npr. neslaganje sa rodbinom supružnika).

  1. 3.    Sporazumni razvod

Ako se razvod braka pokreće po sporazumnom predlogu, predlog mora sadržati sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava (kojima se određuje kome se dete poverava, visina izdržavanja deteta i način održavanja kontakta deteta sa drugim roditeljom) i sporazum o deobi zajedničke imovine. U slučaju da sud smatra da je sporazum u najboljem interesu deteta prihvata ga i unosi u presudu.

  1. 4.    Nadležnost suda

Za razvod braka je nadležan osnovni sud prema prebivalištu tuženog, a takođe je nadležan i sud prema poslednjem zajedničkom prebivalištu supružnika.

  1. Faza posredovanja

Postupak posredovanja obuhvata postupak za pokušaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora (u daljem tekstu: nagodba).

Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom jednog od supružnika.

Posredovanje u bračnom sporu se ne sprovodi:

-         ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje;

-         ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje;

-         ako je boravište jednog od supružnika nepoznato;

-         ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Posredovanje, po pravilu, sprovodi sud. Sudija koji rukovodi posredovanjem dužan je da preporuči supružnicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju. Ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud će na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadležnom organu starateljstva, bračnom ili porodičnom savetovalištu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

5.1. Mirenje

Mirenje se sprovodi samo u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za razvod braka.Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka.Na mirenje se pozivaju oba supružnika.Punomoćnici ne mogu zastupati supružnike niti mogu prisustvovati mirenju.Ako se supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena.Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe.

5.2.        Nagodba

Nagodba se sprovodi u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za poništenje braka, odnosno tužbom za razvod brakaa mirenje supružnika nije uspelo.

Svrha nagodbe jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poništenja ili razvoda braka.

Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojaće da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.

Na nagodbu se pozivaju oba supružnika i njihovi punomoćnici.

Ako supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba uspela.

Ako supružnici postignu samo sporazum o vršenju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba delimično uspela.

Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka.

Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu na nagodbu, smatraće se da nagodba nije uspela i nastaviće se postupak po tužbi za poništenje ili razvod braka.

  1. 6.    Presuda

Ako ni sam postupak nagodbe ne bude uspešan, odnosno tužba ili predlog za sporazumni razvod se ne povuku do zaključenja glavne rasprave,sud donosi presudu u kojoj razvodi brak, pri čemu mora da odluči o vršenju roditeljskog prava, a može da odluči i o lišenju roditeljskog prava ili o merama zaštite od nasilja u porodici. Sam postupak razvoda je hitan, prvo ročište se zakazuje u roku od 15 dana od prijema inicijalnog akta, po pravilu se održavaju samo dva ročošta, a po žalbi drugostepeni sud odlučuje u roku od 30 dana.

  1. 7.    Troškovi postupka

Ljudi koji su u fazi razvoda braka se često pitaju koliko će iznositi advokatski troškovi. Advokati su dužni da poštuju advokatsku tarifu a troškovi za razvod braka po advokatskoj tarifi potpadaju pod tarifni broj 14. Tarifni broj 14. propisuje, da troškovi koje ima advokat kod sastavljanja podnesaka iznose 16.500,00 dinara, dok izlazak advokata na ročište iznosi 18.000,00dinara. U praksi postoji mogućnost da klijentima advokat usluge naplati u iznosu od 50% tarife, što se u postupcima za razvod braka često dešava.

Osim advokatskih troškova u postupcima razvoda postoje i sudski troškovi. Ako je razvod pokrenut po predlogu za sporazumni razvod ili tužbi plaća se taksa na predlog ili tužbu u iznosu od 2.660,00 dinara, kao i taksa na presudu u istom iznosu. U presudama kojima se brak razvodi se najčećše određuje da svaka strana snosi svoje troškove, a po principu pravičnosti jer se uzima da nijedna strana nije skrivila razvod braka.

Razvod braka proizvodi mnogobrojne ozbiljne posledice, najznačajnije su: prestanak obaveze izdržavanja osim u slučaju postojanja posebnih uslova između nekadašnjih supružnika, eventualna promena prezimena, podela zajedničke imovine koja zahteva poseban sudski postupak koji je često skup i dugotrajan i mogućnost ustanovljavanja prava stanovanja (habitatio) deteta i roditelja kome je dete povereno, na svojini na stanu drugog roditelja. Zbog ozbiljnih podsledica koje po učesnike nastaju preporukaza razvod je da se kao punomoćnici biraju advokati sa iskustvom u ovoj materiji.

 PODELA IMOVINE POSLE RAZVODA

Imovina supružnika se deli na zajedničku i posebnu imovinu.

Posebna imovina je ona imovina koju jedan supružnik ima u trenutku zaključenja braka, kao i ona imovina koja je stečena tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja (npr. poklonom, nasleđem…).

Zajednička imovina supružnika je imovina koju su supružnici radom stekli tokom trajanja bračne zajednice. Dakle, da bi se nešto smatralo zajedničkom imovinom potrebno je:

-         da je stečeno radom i

-         da je stečeno dok je postojala zajednica života.

Zakonska pretpostavka je da su udeli zajedničke imovine supružnika jednaki. Ipak, supružnicima je ostavljena mogućnost da u posebnom parničnom postupku, tužbom, ospore ovu podelu, naročito ukoliko je jedan od supružnika ulagao u zajedničku nepokretnost deo svoje posebne imovine, nasleđen novac ili novac stečen prodajom nasleđene imovine, ali i kada je doprinos tog supružnika stvaranju zajedničke imovine veći. Tek kada se procentualno utvrdi koliki tačno deo pripada supružnicima, odnosno koji udeo, pristupa se podeli.

Kada je reč o nekretninama, u praksi se najčešće dešava da nije moguće precizno podeliti stan ili kuću u kojoj su supružnici zajednički živeli. Tada se pristupa sledećem rešenju:

1) ili će nekretnina biti prodata, a novac procentualno biti raspodeljen supružnicima

2) ili će se utvrditi procentualni deo, odnosno udeo svakog supružnika, a supružnici postati suvlasnici

Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine. Ukoliko ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, onda će u tom slučaju to izvršiti sud.

Takođe, postoje određene specifičnosti u pogledu deobe stvari za ličnu upotrebu supružnika, stvari namenjene detetu, vršenje zanata ili zanimanja i predmeti domaćinstva, a što se određuje u svakom konkretnom slučaju.

S obzirom da, kao što smo već napomenuli, najveće nesuglasice u praksi između supružnika nastaju upravo zbog deobe imovine, mogućnost da tako nešto predupredite i izbegnete dugotrajne sudske procese je da sklopite (pred)bračni ugovor u vreme kada su odnosi između partnera još uvek skladni. Na taj način Vi unapred regulišete sve moguće situacije, tako da se mogućnosti da nastane spor u toku razvoda braka svode na minimum.

(Autor teksta je pravni zasstupnik Moja baza adv. Svetlana D. Ristić, kontakt telefon: 060 146 50 50)

pitajte-advokata

Pre nego što definišemo pojam nematerijalne štete, objasnićemo nekoliko osnovnih pojmova o samoj šteti.

Prema čl. 155.Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha – (nematerijalna šteta).

Štetnik (dužnik naknade štete) je lice koje je prouzrokovalo štetu.

Oštećeni ili žrtva (poverilac naknade) je lice kome je prouzrokovana šteta.

Zastarelost – potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok). U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala (objektivni rok). Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze (ZOO, čl. 376.).

Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu štete, oštećenik može zahtevati od odgovornog lica, po pravilima koja važe u slučaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono što je dobio radnjom kojom je prouzrokovana šteta (ZOO, čl. 209.).

Svako je dužan da se uzdrži od postupaka kojima se drugom može prouzrokovati šteta (ZOO čl. 16.).

Vrste štete

Materijalna i nematerijalna šteta – materijalna šteta nastaje na imovinskim (materijalnim) dobrima; nematerijalna šteta nastaje na neimovinskim dobrima (život, zdravlje, fizički i psihički integritet, čast, sloboda, ugled itd.)

 Dakle, pod nematerijalnom štetom se podrazumeva pretrpljeni fizički bol, psihički bol i strah.

Svako lice koje je oštećeno u nekom događaju, na način da su se u konkretnom slučaju posledice tog događaja manifestovale na neki od napred navedenih načina (fizički bol, psihički bol i strah), ima pravo na naknadu nematerijalne štete, odnosno na pravično obeštećenje.

Preciznije rečeno, nematerijalna šteta se dosuđuje za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljen strah, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, nastale naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, a u kojim slučajevima će postupajući Sud, oštećenom dosuditi pravičnu novčanu naknadu, sve u skladu sa čl. 200.ZOO.

Najčešći primeri u praksi:

Nematerijalna šteta se najčešće javlja u obliku pretrpljenog straha i pretrpljenog fizičkog bola. Nematerijalna šteta ove vrste se najčešće javlja prilikom pretrpljene saobraćajne nezgode, prilikom ujeda psa ili mačke, pada na ulici usled leda, neočišćenog snega, propadanja u šaht i dr. Ipak dva najčešća slučaja sa kojima se srećemo u praksi su saobraćajna nezgoda i ujed psa ili mačke, kojima ćemo ovom prilikom posvetiti najviše pažnje.

1)    Saobraćajna nezgoda i nematerijalna šteta

Ukoliko ste na neki način oštećeni u saobraćajnoj nezgodi, mimo činjenice da ste ostvarili pravo na naknadu pretrpljene materijalne štete, u određenim slučajevima imate pravo i na naknadu nematerijalne štete, koja je često veća od materijalne štete koju ste već naknadili. Radi lakšeg razumevanja ove situacije, pokušaćemo istu da razjasnimo na jednom jednostavnom primeru.

Zamislimo saobraćajnu nezgodu u kojoj su učestvovala dva vozila, označićemo ih sa „vozilo A“ i „vozilo B“. U „vozilu A“ su se nalazila dva lica (vozač i putnik), a u „vozilu B“ su se nalazila tri lica (vozač i dva putnika). Pretpostavićemo da je vozač „vozila A“ skrivio predmetnu saobraćajnu nezgodu.

Uzimajući u obzir činjenicu da je vozač „vozila A“ skrivio predmetnu saobraćajnu nezgodu, pravo na naknadu nematerijalne štete imaju: putnik iz „vozila A“ i vozač i dva putnika iz „vozila B“, shodno činjenici da vozač „vozila B“ u ovom slučaju nije uticao na nastanak predmetne saobraćajne nezgode.

Zavisno od pretrpljenih posledica, sva napred navedena lica imaju pravo na naknadu određenog vida nematerijalne štete. Najčešći vidovi nematerijalne štete u ovom slučaju su: pretrpljeni fizički bolovi, pretrpljen strah, dok se u ozbiljnijim slučajevima javljaju pretrpljeni duševni bolovi zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, nastala naruženost, a kao najteži oblik – smrt bliskog lica. U slučaju smrti bliskog lica, pravo na naknadu nematerijalne štete imaju svi članovi porodice preminulog lica (naravno bez obzira što nisu učestvovali u saobraćajnoj nezgodi) koja nikako ne može da nadomesti ovaj gubitak, ali svakako može da se iskoristi.

2) Ujed psa ili mačke i nematerijalna šteta

Ujed psa ili mačke, predstavlja mnogo jednostavniju situacija od saobraćajne nezgode. Kao najčešći vid nematerijalne štete javljaju se pretpljen strah, pretrpljen fizički bol i nastala naruženost. Naravno, pravo na naknadu ovog vida nematerijalne štete ima samo osoba koju je pas ujeo, a jedino pitanje koje se postavlja u ovom slučaju je protiv koga pokrenuti postupak. Da li treba da se tuži vlasnik psa tj. mačke ili nadležni JKP, odnosno grad.

 Ovde dajemo uputstva šta uraditi u slučaju da dođe do napada ili ujeda psa lutalice.

U toj situaciji građanin treba da postupi na sledeći način:

1. Da se javi nadležnoj zdravstvenoj ustanovi radi pregleda sa napomenom da je u pitanju ujed psa ili mačke. Nakon inicijalnog pregleda ukoliko postoje povrede, lice se upućuje na Infektivnu kliniku, radi dalje analize (primanje vakcine protiv besnila).

2. Infektivna klinika po službenoj dužnosti obaveštava “Veterinu Beograd” u cilju pronalaženja konkretnog psa.

Po pribavljenoj medicinskoj dokumentaciji građani se mogu obratiti Komisiji za naknadu štete od povrede nanesene od nevlasničkih pasa, koja radi pri Sekretarijatu za privredu Grada Beograda radi sporazumnog rešenja ili drugoj nadležnoj službi ukoliko se ujed dogodio na teritoriji nekog drugog grada.

Praksa je da su iznosi koje Grad Beograd predloži oštećenima višestruko niži nego iznosi koje oštećeni ostvare u sudskom postupku. U pitanju je postupak za naknadu štete, koja može biti materijalna (ukoliko ste bili na bolovanju) i nematerijalna na ime pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenog straha i duševnih bolova u slučaju naruženosti koji se dosuđuju najčešće pripadnicama lepšeg pola.

Sam postupak traje od dve do tri godine i u istom je neophodno veštačenje oštećene od strane veštaka medicinske struke i to na okolnosti povrede i pretrpljenog straha. Dosadašnji iznosi koji se naplaćuju kroz sudski postupak je od 100.000 dinara, pa na više u zavisnosti od povreda i pretrpljenih duševnih bolova. Advokati ukazuju da ukoliko pas nije lutalica već pas koji ima vlasnika naknadu štete potražujete od vlasnika, a ne od grada koji odgovara samo u slučaju pasa lutalica.

Preporuka advokata je da ukoliko se odlučite za sudski postupak angažujete stručnu pomoć koja će na najbolji način uspeti da zaštiti vaše interese i uvek je dobro da imate nekog svedoka, jer mnogi ljudi zloupotrebljava ovu mogućnost.

Za kraj ostaje najzanimljivije pitanje, a to su troškovi koji prate ove vrste postupaka. Zakon dozvoljava advokatima da sa svojim klijentima ugovore naknadu u vidu procenta od naplaćene glavnice, s tim da ugovoreni procenat ne može biti veći od 30%, ali može biti i manji. Shodno današnjim prilikama, jasno je da je rad na procenat najpopularniji vid finansiranja punomoćnika.

Visina obeštećenja:

Član 200. ZOO-a, predviđa pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu, te ostavlja postupajućem Sudu da njenu visinu opredeli od slučaja do slučaja. Činjenica je da postupajući Sudovi dosuđuju određene iznose u skladu sa aktuelnom Sudskom praksom, a kao najmanji iznosi se dosuđuje oko 50.000,00 dinara u slučajevima pretrpljenog straha usled ujeda psa ili mačke. Naravno iznosi koji se dosuđuju na ime naknade nematerijalne štete kao posledice saobraćajnih nezgoda su dosta veći i mogu da dostignu čak i do nekoliko hiljada eura u najdrastičnijim primerima.

(Autor teksta je pravni zasstupnik Moja baza adv. Svetlana D. Ristić, kontakt telefon: 060 146 50 50)

sveti nikola cudotvorac

Danas se slavi 22. maj – Dan prenosa moštiju Svetog Nikole Čudotvorca iz Mire u Bari.  Naime, 1087. godine posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su iz grada Mire u tada pravoslavni Bari,  u južnu Italiju, u crkvu koja danas nosi ime Svetog Nikole. Crkva su podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.

sveti nikola cudotvorac

Sveti Nikola, u hrišćanstvu poznat i kao Nikola Mirlikijski i Nikola Čudotvorac rođen je oko 270. godine, umro oko 345 godine nove ere.  U narodu se poštuje kao zaštitnik putnika, posebno moreplovaca, te siromašnih, zatvorenika i dece. Obično se prikazuje sa mitrom na glavi, koja predstavlja simbol njegove titule episkopa. Bio je episkop Mire Likijske u Maloj Aziji. Reč je o svecu koga podjednako poštuje i zapadni i istočni svet. U Srbiji kult Svetog Nikole ima još dublje korene i održao se sve do današnjih dana. Sveti Nikola je živeo u 4. veku, a njegovo žitije je jedno od prvih prevedenih sa grčkog jezika, pa se to smatra jednim od bitnih činilaca popularnosti kod Srba.

U gradu Mira, u porti crkve koja je njemu posvećena i gde su nekad bile njegove mošti, nalazi se statua sveca u obliku Božić Bate, sa decom i poklonima pa se odatle smatra da je on poslužio kao inspiracija za Božić Batu i Deda Mraza i da od tada potiče običaj darivanja za Božić.

prenos mostiju svetog nikole 1

Opšte je poznato da se Sveti Nikola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi praznuje 19. decembra (najčešća srpska slava kada „pola Srba slavi, a pola ide u goste“).  Tada se obeležava dan njegove smrti. Manje je poznato da se ovaj veliki svetac praznuje i 22. maja kada se obeležava prenos njegovih moštiju iz Mire u italijanski grad Bari, gde se i danas mošti nalaze. Neke porodice obeležavaju ovaj datum i kao preslavu, pa se ovaj praznik u narodu naziva i „letnji“ Sveti Nikola.

Nekada su na taj dan sve lađe bacale sidra i mirovale do sutradan u znak poštovanja prema svecu.

Čak i danas, uoči praznika, mornari se uoči praznika zaustave, pomole svetitelju i nastavljaju put.

Brojna su predanja o njegovim čudima i isceljenjima.

Svima koji slave želimo srećan današnji praznik!