Kategorija: Magazin

beogradski-manifest 2018

Na Kalemegdanu se u naredna tri dana održava porodični festival pod nazivom “Beogradski manifest 2018.”

Prvobitni cilj festival bio je da se posetiocima približe turističke destinacije koje mogu da posete tokom godišnjeg odmora. U međuvremenu je Beogradski manifest postao najveći porodični festival manifestacija i turističkih destinacija u regionu.

Vitezovi iz Republike Srpske i Srbije, Poljske, Mađarske, Češke, Rusije, obučeni u autentične viteške kostime dočaraće duh viteških vremena i tokom sva tri dana demonstrirati srednjovekovni način borbe.

Preko 60 opština iz Srbije će na kreativan i maštovit način predstaviti svoje kulturno, istorijsko i gastronomsko bogatstvo. Beogradski parkovi biće okićeni najlepšim znamenitostima iz tih opština i na taj način će približiti posetiocima bogatu turističku ponudu Srbije. Njima će se pridružiti i zemlje iz regiona: Repulika Srpska, Crna Gora i Slovenija koji će u okviru posebne zone predstaviti svoje nacionale specijalitete, turističku ponudu i najzanimljivije destinacije. Republika Srpska je ove godine partner festivala.

Za ljubitelje automobila biće postavljena i izložba automobila old timer-a.

Kao po običaju, najveselija je zona za decu, biće prepuna klovnova, horova, mađioničala, glumaca na štulama, pozorišnih predstava…Ove godine glavna tema je reciklaža, biće govora i o značaju bezbednosti dece u saobraćaju.

U okviru festivala, u toku meseca maja prikupljaju se i limenke za nagradnu igru, gde će biti podeljeno preko 5500 vrednih, ali i neobičnih nagrada: let helikopterom iznad Beograda, večere za dvoje, karte za koncerte i pozorišta….

Ove godine u okviru ove manifestacije po prvi put se organizuje i Festival vina i Festival domaćih zanatskih piva. Tu će biti predstavljeni najbolje srpske craft pivare i vinarije. Sve to biće začinjeno bogatom gastronomskom ponudom.

Veliku atrakciju predstavljaju i leteći šareni baloni, kao i izložba slamnatih skluptura, gde se posetioci rado slikaju i dele sa prijateljima drage uspomene sa Beogradskog manifesta.

Zato vam za ovaj vikend preporučujemo Kalemegdan kao odličnu destinaciju za odličnu zabavu i provod za sve uzraste i generacije.

Radno vreme festivala je: u petak. 25. maja od 16 do 21 čas, u subotu i nedelju od 11 do 21 čas.

Ulaz za sve posetioce je besplatan.

muzej iluzija beograd

U centru Beograda, na preko 400 m2 izložbenog prostora, otvoren je Muzej iluzija koji dodatno obogaćuje turističku ponudu Srbije i donosi nove, zabavne i edukativne sadržaje za sve generacije: decu, tinejdžere, parove, bake i deke.

muzej iluzija beograd

Ovaj muzej je specifičan po tome što je ovde dozvoljeno sve što nije dozvoljeno u drugim muzejima. Optičke varke vrebaju na svakom koraku.

Veliko interesovanje izaziva soba ogledala, te sto na kojem sedate sa 5 vaših klonova.

Jedan deo eksponata stigao je iz inostranstva, pre svega SAD i Velike Britanije, a drugi deo postavke čine autentične postavke ovog muzeja.

- Muzej iluzija na svojih 400 kvadrata nudi intrigantno vizuelno, čulno i edukativno iskustvo u zabavnoj avanturi za sve generacije. Kroz atraktivne i zabavne varke, posetioci će mnogo naučiti o vidu, percepciji, ljudskom mozgu i nauci, i shvatiće zašto oči vide stvari koje mozak ne razume – istakla je Danijela Tomašević, direktor muzeja.

Tu je i muzejska prodavnica koja nudi suvenire i zabavne didaktičke igračke za sve uzraste. Svaki posetilac, nakon izlaska iz muzeja, ima osećaj da je doživeo jednu veliku iluziju.

Ulaz za decu do pet godina je besplatan, viši uzrasti plaćaju 400, a odrasli 600 dinara. Porodična karta (roditelji i dvoje dece starije od pet godina) košta 1.500 dinara

sveti nikola cudotvorac

Danas se slavi 22. maj – Dan prenosa moštiju Svetog Nikole Čudotvorca iz Mire u Bari.  Naime, 1087. godine posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su iz grada Mire u tada pravoslavni Bari,  u južnu Italiju, u crkvu koja danas nosi ime Svetog Nikole. Crkva su podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.

sveti nikola cudotvorac

Sveti Nikola, u hrišćanstvu poznat i kao Nikola Mirlikijski i Nikola Čudotvorac rođen je oko 270. godine, umro oko 345 godine nove ere.  U narodu se poštuje kao zaštitnik putnika, posebno moreplovaca, te siromašnih, zatvorenika i dece. Obično se prikazuje sa mitrom na glavi, koja predstavlja simbol njegove titule episkopa. Bio je episkop Mire Likijske u Maloj Aziji. Reč je o svecu koga podjednako poštuje i zapadni i istočni svet. U Srbiji kult Svetog Nikole ima još dublje korene i održao se sve do današnjih dana. Sveti Nikola je živeo u 4. veku, a njegovo žitije je jedno od prvih prevedenih sa grčkog jezika, pa se to smatra jednim od bitnih činilaca popularnosti kod Srba.

U gradu Mira, u porti crkve koja je njemu posvećena i gde su nekad bile njegove mošti, nalazi se statua sveca u obliku Božić Bate, sa decom i poklonima pa se odatle smatra da je on poslužio kao inspiracija za Božić Batu i Deda Mraza i da od tada potiče običaj darivanja za Božić.

prenos mostiju svetog nikole 1

Opšte je poznato da se Sveti Nikola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi praznuje 19. decembra (najčešća srpska slava kada „pola Srba slavi, a pola ide u goste“).  Tada se obeležava dan njegove smrti. Manje je poznato da se ovaj veliki svetac praznuje i 22. maja kada se obeležava prenos njegovih moštiju iz Mire u italijanski grad Bari, gde se i danas mošti nalaze. Neke porodice obeležavaju ovaj datum i kao preslavu, pa se ovaj praznik u narodu naziva i „letnji“ Sveti Nikola.

Nekada su na taj dan sve lađe bacale sidra i mirovale do sutradan u znak poštovanja prema svecu.

Čak i danas, uoči praznika, mornari se uoči praznika zaustave, pomole svetitelju i nastavljaju put.

Brojna su predanja o njegovim čudima i isceljenjima.

Svima koji slave želimo srećan današnji praznik!

 

nemanja matic 1

Manje od mesec dana ostalo je  do početka Svetskog fubalskog prvenstva u Rusiji, gde će među vodećim igračima reprezentacije Srbije biti zamenik kapitena Nemanja Matić, koji je ponikao u Fudbalskom klubu „Obrenovac 1905“.

nemanja matic 5

Zvezda „Mančester junajteda“ rođen je 1.  avgusta 1988, a prvo priznanje osvojio je u pionirskim danima 1999. godine kao član “Obrenovca 1905”, u finalu turnira FS Jugoslavije kada su pobedili “Partizan” sa 4:0, a Matić je proglašen za najboljeg igrača turnira.  

U mlađim kategorijama Matić je  igrao i za „Crvenu zvezdu“ i za „Partizan“, a internacionalnu karijeru počeo je u slovačkim „Košicama“, da bi, potom, preko „Vitesea“, „Benfike“ i „Čelsija“ stigao u „Junajted“ i postao poluga tima Žozea Murinja.

Za selekciju Srbije debitovao je kod selektora Radomira Antića 14. decembra 2008. godine na  prijateljskoj utakmici protiv Poljske. Sa mladom reprezentacijom učestvovao je na Evropskom prvenstvu 2009. godine.

Nemanja se, kao i njegov mladji brat Uroš, takođe uspešan fudbaler, rodio u Šapcu, u vreme dok je njegov otac Dragan igrao za Mačvu.

“ Prohodao je u desetom mesecu i, onako iz radoznalosti, želeo sam da vidim da li šutira desnom ili levom nogom. Dodavao sam mu loptu i on je odmah levom nogom vraćao, tako da sam već tada znao da će biti talentovan. Kako je rastao, to je i potvrđivao u igri s drugim dečacima, sa mnom i bratom“, govorio je svojevremeno Dragan.

On se prisetio da je u selu Vrelu kod Uba, gde je Nemanja odrastao, bilo dosta talentovanih igrača, ali da se Nemanja, ipak, izdvajao od njih.

“Teško je objasniti po čemu. Sve što je radio s loptom, radio je jednostavno, a opet lepo za onog ko gleda. Kao dečak od 10-11 godina imao je osećaj kad da dribla, kad da odigra”, dodao je Dragan, koji je u “Mačvi” igrao u štoperskom paru sa Miroslavom Đukićem, proslavljenim reprezentativcem i aktuelnim trenerom “Partizana”.

Posle jednog turnira za mlađe ka­te­go­rije, na kome su učestvovali i Vreljani, ču­veni Miodrag Arsović iz FK “Ob­re­no­v­ac 1905.”  zamolio je Dragana Matića da Ne­ma­nju dovede u Kladovo, kako bi sa nje­gov­om ekipom igrao na završnom turniru naj­boljih timova za 1988. godište. Tu počinje njegov  uspon ka vrhu i ulazak u fudbalsku istoriju.

Ia­ko je fudbalska “zver” na te­renu, i u danima slave ostao je skroman i tih, posvećen porodici, supruzi Al­eks­an­dri, sa kojm ima dvoje dece.

nemanja matic 2

Ni­je zaboravio ni korene.  I kad god dobije sl­obodno, dođe u zavičaj, uvek nađe vr­emena da posedi sa starim društvom i da poseti rodbinu, dede Bo­riv­o­ja i Trifuna, ba­be Vujanu i Ro­su, tetku Svetlanu, st­ričeve i braću.

Bez mnogo buke, zajedno sa svojim br­atom Urošem, u blizini Vrela, a nadomak ub­ske „Faz­aner­ije”, sagradio je fudbalski te­ren sa veš­tačkom travom.

Pre četiri godine, u septembru 2014,  Nemanja Matić je u Obrenovcu otvorio muzej i izložbu fotografija na Gradskom trgu, povodom 15 godina postojanja FK “Obrenovac 1905”, koji ima  jednu od najboljih i najplodonosnijih škola fudbala u Srbiji.

Fudbalska škola “Obrenovac 1905”, osim Matića, iznedrila je veliki broj reprezentativaca naše zemlje poput Filipa Đuričića, Radosava Petrovića, Ivana Obradovića i mnogih drugih.

nemanja matic 4

Nemanja je na otvaranju rekao da će ovaj muzej svim bivšim igračima puno značiti, a takođe i nekim novim klincima, koji će predano raditi kako bi se i njihovi dresovi našli u vitrinama.

“Moram da se zahvalim čika Arsi što smo mi, pre svega, izrasli u prave ljude, a neki i u vrhunske fudbalere. Hvala mu što nam je pomogao u tome”, istakao  je Matić.

U Vrelima pričaju da Nemanja da, kada  dođe u selo, prvo ode u lokalnu prodavnicu, uzme svesku sa dugovanjima meštana i sve plati.

“Nisu samo dugovi u prodavnici ono što Nemanja reguliše. On izlazi u susret i komšijama koji nisu baš u zavidnim situacijama i nikada im ne traži da mu taj novac vrate. Neko vreme je regulisao i kockarske dugove svojih vršnjaka, čak mu ni to nije bilo teško”, ispričao jer jedan meštanin.

 Ulica pored nove zgrade opštine u Ubu dobiće ime po fudbalskom reprezentativcu Srbije i prvotimcu “Mančester junajteda” Nemanji Matiću.

kud sedmica ugrinovci
Kulturno-umetničko društvo „Sedmica“ iz Ugrinovaca počelo je svoj rad još davne 1979. godine pod nazivom „Sedam Partizanki“. ugrinovcizemun, U narednih petnaestak godina društvo je ostvarilo mnoge zapažene nastupe u zemlji i inostranstvu. U okviru Društva su postojale folklorna, dramska, likovna i muzička sekcija. Kroz njega su stasale mnoge generacije mladih čuvajući naše kulturno nasleđe i razvijajući svoju kreativnost.
kud sedmica 4 kud sedmica 5
Posle 18 godina pauze Društvo je ponovo počelo sa radom u proleće 2007. godine. KUD “Sedmica” je registrovan kao udruženje građana i neprofitna je organizacija. Danas KUD čine četiri ansambla: Ansambl veterana, Prvi ansambl, Omladinski ansambl i Dečiji ansambl. 2017. godine “Sedmica” osvaja prvo mesto na eminentnom festivalu “Zlatni Opanak”.
Već tradicionalno svake godine, za seosku slavu Duhove, KUD „Sedmica“ organizuje SREMSKE NARODNE SVEČANOSTI O DUHOVIMA. Festival nosi naziv “Tkanica” i ove godine će biti dvanaesti po redu. Ove godine je festival međunarodnog karaktera, dolaze nam gosti iz čitave Srbije (Ljig, Umka…), iz regiona i iz Pariza. Sedmica će ugostiti Kulturno umetničko društvo “Abrašević” iz Pariza gde smo imali priliku da putujemo u januaru 2018. godine.
kud sedmica 6
U subotu 26. maja 2018 u 18:30, u osnovnoj školi “Stanko Marić” u Ugrinovcima, imaćete priliku da uživate u dvočasnom programu koji predstavlja srpsku narodnu igru, pesmu i melodiju. Igre sprskog stanovništva Sarajevskog polja, igre iz Crne Trave ili igre iz našeg Srema će biti na programu.
kud sedmica 2
Dobro došli na XII međunarodni festival “Tkanica”!
Marko Jevtić
Umetnički rukovodilac “Sedmice” iz Ugrinovaca.