28. juna, na Vidovdan, otvara se Narodni muzej u Beogradu

Posle temeljne obnove, centralna zgrada Narodnog muzeja svečano će biti otvorena na Vidovdan, 28. juna, u 21.00 čas.

Nakon zvaničnog dela svečanosti i programa na Trgu republike zgrada sa stalnom postavkom koja se prostire na tri nivoa, na 5000 metara kvadratnih biće otvorena i besplatna za posetioce 24 sata, do 29. juna u 22.00 časa, najavljeno je iz Narodnog muzeja.

U Narodnom muzeju u Beogradu nalazi se više od 400.000 arheoloških, istorijskih i numizmatičkih predmeta, dela primenjene umetnosti i umetničkih ostvarenja, fond stare i retke knjige, kao i izuzetan arhiv dokumentarne građe.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković je ranije rekla da će u atrijumu rekonstruisanog muzeja biti arheološki deo, na prvom spratu nacionalna kultura i umetnost, kao i umetnost 18. i 19. veka, a na drugom spratu umetnost 20. veka i strana kolekcija.

“Rekonstrukcija je rađena po Mašino projektu, po idejnom rešenju arhitekte Zorana Jovanovića, a radove na restauraciji, sanaciji i adaptaciji zgrade obavila grupa izvođača”, rekla je Borić Brešković.

Narodni muzej, koji će biti otvoren posle 15 godina, značajno će obogatiti turističku ponudu Beograda, a to je i prilika da se turistima pokaže umetničko i arheološko blago Srbije.

narodni muzej 1

Na otvaranju bi  trebalo da  nastupi svetska baletska zvezda Sergej Polunjin, koji će  plesati na muziku koju je komponovala Isidora Žebeljan.

“Izuzetna mi je čast što učestvujem u ovom projektu budući da, kao državljanin Srbije, sa Beogradom zaista imam posebnu sponu i njegova energija je nešto što me uvek iznova osvaja. Spot na kome radimo biće moj omaž Narodnom muzeju u Beogradu i značaju kulture i umetnosti u mom životu i karijeri. Nadam se da ću svojim učešćem u ovom projektu doprineti da se ljudi širom sveta zainteresuju za bogatu kulturnu baštinu Srbije” izjavio je Polunjin.

Tokom vikenda 30. juna i 1. jula poseta muzeju će takođe biti besplatna, a izložbeni prostor će raditi produženim radnim vremenom od 10.00 do 22.00 časa.

Od ponedeljka, 2. jula, muzej nastavlja da radi prema predviđenom redovnom radnom vremenu, odnosno ponedeljak je neradni dan,  utorak, sreda, petak od  10.00 do 18.00 časova, četvrtak i subota od 12.00 do 20.00.

Cena osnovne ulaznice je 300 dinara, dok je nedeljom radno vreme od 10.00 do 18.00 časova, a ulaz je besplatan.

Narodni muzej pod imenom Muzeum serbski, osnovan je ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovića10. maja 1844. Godine.

Sadašnja zgrada Muzeja podignuta je 1903. godine za Upravu fondova, u koju se kasnije uselila Hipotekarna banka, jedne od najstarijih bankarskih ustanova u Beogradu. Ova zgrada je, od 1952. godine, kuća Narodnog muzeja u Beogradu.

Prilikom prvih radova neimari su naišli na razne jame, bunare i podrume zbog blizine nekadašnje Stambol kapije, a novosagrađeni dvospratni objekat predstavljao je pravu palatu svoga vremena.

Zbog svojih arhitektonsko-urabanističkih i kulturno-istorijskih vrednosti zgrada Narodog muzeja je utvrđena za kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Zbirke Muzeja imaju preko 400.000 najreprezentativnijih i vrhunskih arheoloških i istorijsko-umetničkih predmeta, koji predstavljaju razvoj i civilizacijske promene na području današnje Srbije i najbližeg okruženja, od praistorijskih vremena do poznog srednjeg veka, kao i ključne umetničke pravce i stilove, vrhunske umetničke domete u nacionalnoj i evropskoj umetnosti od srednjovekovnog perioda do savremenog stvaralaštva.

Među eksponatima izdvajaju se: Lepenski Vir (7. milenijum pre nove  ere), Vinčanske statue (6-5. milenijum p. n. e.), Dupljajska kolica (16-13. vek p. n. e.), Beogradska mumija (2. milenijum p. n. e.), zlatne maske iz Trebeništa (6. vek p. n. e.), ostava iz Jabučja (1. vek n. e.), Beogradska kameja (4. vek), novac kralja Radoslava (13. vek), srednjovekovne ikone i freske.

Tu su i zdela iz Vraćevšnice (17. vek), slike Paje Jovanovića (19. vek), slike Nadežde Petrović (20. vek), slike Save Šumanovića (20. vek), skulpture Ivana Meštrovića (20. vek).

U Narodnom muzeju čuva se i Miroslavljevo jevanđelje, najstariji sačuvani srpski rukopis pisan ćirilicom.

Pisano na pergamentu, Miroslavljevo jevanđelje čuvano je u manastiru Hilandar do 1896. godine, kada ga je kralj Aleksandar Obrenović dobio na poklon od bratstva i doneo u Srbiju. Život Jevanđelja u muzeju započinje 1935. godine, njegovom predajom Muzeju kneza Pavla.